Ame­ri­ka će uki­nu­ti za­bra­nu na iz­voz voj­ne opre­me Vi­jet­na­mu ko­ja je bi­la na sna­zi pu­nih 50 go­di­na, što bi toj ze­mlji od pre­ko 90 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka tre­ba­lo da omo­gu­ći da se opre­mi mo­der­nim ame­rič­kim oruž­jem
Pred­sjed­nik SAD Ba­rak Oba­ma, ko­ji se na­la­zi u tro­dnev­noj zva­nič­noj po­sje­ti Vi­jet­na­mu, ob­ja­vio je u obra­ća­nju me­di­ji­ma, u pre­sto­ni­ci Ha­no­ju, da će nje­go­va ze­mlja uki­nu­ti za­bra­nu na iz­voz voj­ne opre­me Vi­jet­na­mu ko­ja je bi­la na sna­zi pu­nih 50 go­di­na, što bi toj ze­mlji od pre­ko 90 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka u ju­go­i­stoč­noj Azi­ji tre­ba­lo da omo­gu­ći da se opre­mi mo­der­nim ame­rič­kim oruž­jem ako to že­li.
Oba­ma je i iz­ja­vio da su dvi­je ze­mlje uje­di­nje­nje u svom gle­da­nju na re­gi­o­nal­ni red u Ju­žnom ki­ne­skom mo­ru, ka­da su u pi­ta­nju slo­bod­na plo­vid­ba i tr­go­vi­na, što, kao i sa­mo po­di­za­nje em­bar­ga na iz­voz ame­rič­kog oruž­ja Ha­no­ju, pred­sta­vlja po­ru­ku Pe­kin­gu o to­me da su Vi­jet­nam i SAD sprem­ni da pre­va­zi­đu du­go­go­di­šnji isto­rij­ski ani­mo­zi­tet ka­ko bi se za­jed­nič­ki su­prot­sta­vi­li pro­jek­ci­ji ki­ne­ske mo­ći na Ju­žno ki­ne­sko mo­re.
Pred­sjed­nik Oba­ma i nje­gov do­ma­ćin vi­jet­nam­ski pred­sjed­nik Tran Dai Kvang pot­pi­sa­li su niz spo­ra­zu­ma u obla­sti tr­go­vi­ne, na­uč­ne i obra­zov­ne sa­rad­nje.
Eko­nom­ski ugo­vo­ri pot­pi­sa­ni to­kom Oba­mi­nog bo­rav­ka u Ha­no­ju vri­jed­ni su 16 mi­li­jar­di do­la­ra, od če­ga naj­ve­ći dio, čak 11 mi­li­jar­di, ot­pa­da na po­rudž­bi­nu 100 avi­o­na ti­pa „737” ame­rič­kog pro­iz­vo­đa­ča „Bo­ing”, ko­je će u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na u upo­tre­bu uve­sti do­ma­ći lou kost pre­vo­znik „Vi­jet džet”. Ve­li­ke po­slo­ve obez­bi­je­di­le su i ame­rič­ke kom­pa­ni­je „Prat i Vit­ni” i „Dže­ne­ral elek­trik”.
Obim tr­go­vi­ne iz­me­đu ne­ka­da za­kle­tih ne­pri­ja­te­lja po­ra­sla je pre­ko 100 pu­ta u po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, iz­ja­vio je pred­sjed­nik Oba­ma.
Ame­rič­ki li­der re­kao je i da će dvi­je ze­mlje na­sta­vi­ti pre­go­vo­re o uklju­či­va­nju Vi­jet­na­ma u Trans-pa­ci­fič­ko part­ner­stvo (TPP), ugo­vor o slo­bod­noj tr­go­vi­ni iz­me­đu ze­ma­lja na obo­du Ti­hog oke­a­na ko­ji za cilj ima una­pre­đe­nje tr­go­vi­ne i pod­sti­ca­nje eko­nom­skog ra­sta kroz dra­stič­no sma­nji­va­nje ta­ri­fa i kvo­ta na uvoz.
Taj mul­ti­la­te­ral­ni spo­ra­zum prak­tič­no će oja­ča­ti ame­rič­ki eko­nom­ski i po­li­tič­ki uti­caj u re­gi­o­nu Azi­ja-Pa­ci­fik, jer u nje­ga, upr­kos svom ge­o­graf­skom po­lo­ža­ju, ni­su uklju­če­ne Ki­na i Ru­si­ja, pa je SAD ubje­dlji­vo naj­moć­ni­ja eko­no­mi­ja pot­pi­sni­ca tog spo­ra­zu­ma.
Po­red na­ve­de­nog, pre­go­va­rač­ki ti­mo­vi na če­lu sa dva pred­sjed­ni­ka po­sti­gli su i do­go­vor o otva­ra­nju ame­rič­kog uni­ver­zi­te­ta u Vi­jet­na­mu, upu­ći­va­nju ame­rič­kih vo­lon­te­ra ko­ji će vi­jet­nam­sko sta­nov­ni­štvo pod­u­ča­va­ti en­gle­skom je­zi­ku i o da­ljim vi­znim olak­ši­ca­ma za ame­rič­ke dr­ža­vlja­ne.
Do­go­vo­ren je i na­sta­vak sa­rad­nje u tra­ga­nju za ne­sta­lim to­kom ra­ta u Vi­jet­na­mu, kao i ukla­nja­nju ne­ek­splo­di­ra­nih uboj­nih sred­sta­va i otrov­nih sup­stan­ci di­ok­si­na ko­ji iza­zi­va­ju ge­net­ske po­re­me­ća­je plo­da a ko­ji po­ti­ču od upo­tre­be de­fo­li­jan­ta „agen­ta oranž”, ko­ji je ame­rič­ko va­zdu­ho­plov­stvo ba­ca­lo to­kom ra­ta ka­ko bi ogo­li­lo džun­gle i is­tje­ra­lo na či­stac vi­jet­nam­ske bor­ce.(RTS)


Lo­ši od­no­si Ki­ne i Vi­jet­na­ma

NR Ki­na po­la­že pra­vo na pre­ko 70 od­sto po­vr­ši­ne Ju­žnog ki­ne­skog mo­ra, za ko­je se vje­ru­je da je bo­ga­to naf­tom i ga­som i kroz ko­je sva­ke go­di­ne pro­đe ro­ba vri­jed­na oko pet bi­li­o­na do­la­ra (5.000 mi­li­jar­di do­la­ra), uklju­ču­ju­ći tu i vo­de ko­je se na­la­ze na sa­mo oko 250 ki­lo­me­ta­ra od oba­le Vi­jet­na­ma.
Vi­jet­nam i Ki­na spo­re se oko su­ve­re­ni­te­ta nad Pa­ra­sel­skim i di­je­lom Spra­tli ostr­va ko­ja se na­la­ze u tom mo­ru, što ima uti­ca­ja i na eko­nom­sku sa­rad­nju iz­me­đu dvi­je ze­mlje, pa su naj­ve­ći stra­ni in­ve­sti­to­ri u Vi­jet­na­mu Ju­žna Ko­re­ja i Ja­pan, a ne Ki­na.
Vi­jet­nam je upra­vo ra­ni­je ovog mje­se­ca, ja­vi­li su ja­pan­ski me­di­ji, to­kom raz­go­vo­ra pre­mi­je­ra Ngu­jen Hsu­an Pu­ka i ja­pan­skog mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Fu­mi­ja Ki­ši­de u Ha­no­ju iz­ra­zio in­te­res za ku­po­vi­nu kva­li­tet­nih ja­pan­skih pa­trol­nih bro­do­va za po­tre­be svo­je obal­ske stra­že.
Taj po­tez sma­tra se po­ku­ša­jem da se una­pri­je­de ka­pa­ci­te­ti sla­bo opre­mlje­ne vi­jet­nam­ske mor­na­ri­ce ko­ja je ima­la ve­li­kih pro­ble­ma da se sre­di­nom 2014. go­di­ne su­prot­sta­vi po­sta­vlja­nju ki­ne­ske naft­ne plat­for­me, ko­ju je u vo­de u bli­zi­ni Pa­ra­sel­skih ostr­va ko­je Vi­jet­nam sma­tra svo­jim, u prat­nji ve­ćeg bro­ja moć­ni­jih pa­trol­nih ča­ma­ca do­tje­ra­la ki­ne­ska dr­žav­na kom­pa­ni­ja za eks­plo­a­ta­ci­ju naft­nih re­sur­sa.
Ana­li­ti­ča­ri u Azi­ji sma­tra­ju da bi sa­da Vi­jet­nam mo­gao da po­seg­ne za ku­po­vi­nom ame­rič­kih iz­vi­đač­kih avi­o­na i bes­pi­lot­nih le­tje­li­ca ka­ko bi ostva­rio bo­lji nad­zor nad mo­rem i u bu­duć­no­sti se efi­ka­sni­je su­prot­sta­vio slič­nim iza­zo­vi­ma.
Vi­jet­nam­ci, upr­kos to­me što su to­kom mno­go vi­je­ko­va pre­tr­pje­li ve­li­ki kul­tur­ni i ci­vi­li­za­cij­ski uti­caj od stra­ne Ki­ne i upr­kos to­me što ne­ko­li­ko po­sled­njih de­ce­ni­ja ima­ju ide­o­lo­ških slič­no­sti s njom, tra­di­ci­o­nal­no do­ži­vlja­va­ju naj­mno­go­ljud­ni­ju ze­mlju svi­je­ta kao svog ogor­če­nog ne­pri­ja­te­lja, pod či­jim oku­pa­ci­o­nim jar­mom su, u vi­še na­vra­ta, mo­ra­li da pro­ve­du ukup­no hi­lja­du go­di­na.
Ni u no­vi­joj isto­ri­ji, u cje­li­ni gle­da­no, od­no­si Vi­jet­na­ma i Ki­ne ni­su bi­li do­bri, upr­kos pri­vre­me­nom sa­ve­zni­štvu to­kom ot­po­ra vi­jet­nam­skih ro­do­lju­ba za­pad­nim si­la­ma Fran­cu­skoj i SAD.(RTS)